Prijavljivanje poreza na dodatu vrednost (PDV) za većinu poreskih obveznika je redovna mesečna obaveza koja zahteva popunjavanje odgovarajućeg obrasca, odlazak u Poresku upravu, predavanje prijave itd. Ovo je samo jedna od procedura koje preduzetnici moraju da sprovode u komunikaciji sa državnim organima, a koja zahteva nabavku odgovarajućih formulara, njihovo popunjavanje, čekanje u redovima i na šalterima. Informacione tehnologije odavno su omogućile elektronsko poslovanje (business to business – B2B) i ono se sprovodi već duži niz godina u svim iole razvijenim zemljama, a poseban akcenat stavljen je na elektronsku komunikaciju preduzeća (business to government – B2G) i građana (citizen to government – C2G) sa državnim organima.

Da bi ovakva komunikacija odgovarala uobičajenoj, ličnoj, komunikaciji neophodno je da učesnici mogu da se legitimišu i da njihov identitet bude jednoznačno utvrđen. Tehnike šifrovanja korišćenjem tajnih i javnih ključeva u prvom periodu primenjivane su na elektronsku poštu, zatim razmenu elektronskih dokumenata i na kraju, sa razvojem zakonske regulative, na kompletno poslovanje. Kao i kod izdavanja ličnih ili poslovnih dokumenata, za utvrđivanje identiteta neophodno je stvaranje mreže institucija koje izdaju ova dokumenta i garantuju identitet učesnika u poslovnim procesima. Te institucije su Sertifikaciona tela (Certiffication Authority – CA) koja se registruju na državnom nivou i koja moraju biti priznata od drugih, međunarodnih, sertifikacionih tela kako bi se omogućilo internacionalno poslovanje (kao identitet potvrđen pasošem). Kada se digitalni elektronski sertifikat koristi u razmeni dokumenata kaže se da je dokument „digitalno potpisan“.

Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava, je u prethodnom periodu formirala Centar za velike poreske obveznike (CVPO) i njima omogućila elektronsko prijavljivanje PDV-a, uz pomoć digitalnih sertifikata koje je izdala JP PTT Saobraćaja „Srbija”, kao prvo sertifikaciono telo u Srbiji. Ovo se postiže korišćenjem posebnog web sajta Poreske uprave, legitimisanjem i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog formulara. Pošto je sistem prošao testiranje Poreska uprava je omogućila elektronsko prijavljivanja PDV-a za sve poreske obveznike u pet eksperimentalnih opština, među kojima je i Niš. Sa druge strane, Privredna komora Srbije je novembra 2009-te postala drugo Sertifikaciono telo (PKSCA) na teritoriji Srbije i odmah započela formiranje mreže Registracionih tela (Registration Authority – RA) u Regionalnim privrednim komorama.  U saradnji sa Diners Club-om Privredna komora Srbije obezbedila je 20.000 besplatnih digitalnih elektronskih sertifikata za redovne članice komorskog sistema a Regionalna privredna komora Niš je započela sa njihovim izdavanjem aprila 2010.

U cilju detaljnijeg upoznavanja privrednika regiona sa novim mogućnostima elektronskog poslovanja Regionalna privredna komora Niš, Ministarstvo finansija (Poreska uprava, Regionalni Centar Niš) i Privredna komora Srbije su u ponedeljak, 10. maja 2010. organizovali skup pod nazivom Predstavljanje elektronskog prijavljivanja PDV-a. Dobrodošlicu i pozdravne reči prisutnima su uputili Milovan Kocić, predsednik Regionalne privredne komore Niš, Miloš Simonović, gradonačelnik Grada Niša, Slobodan Samardžić, potpredsednik Privredne komore Srbije i dr Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave, koji je istakao prednosti ovakvog modela za plaćanje PDV-a. Skupu su prisustvovali i dr Dejan Vidojević, pomoćnik za Informacioni sistem Poreske uprave, kao i Đuro Vojnović, direktor Centra za Informatiku i Elektronsko Poslovanje  PKS. Izdavanje digitalnog elektronskog sertifikata za članice komorskog sistema i servise koje je razvila i pruža PKS predstavio je Dušan Berdić.

Značaj elektronskog poslovanja ogleda se prvenstveno u uštedama vremena, štampanog materijala i ljudskog rada. Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) najviše vremena oduzimaju prijava i odjava radnika, promena sedišta privrednog subjekta i poreska prijava. Godišnje, samo po osnovu troškova angažovanih radnika u preduzećima, to privredu košta preko 1.8 milijardi dinara. Sa druge strane šaltera to povećava potrebe državnog budžeta u broju angažovanih radnika, troškovima papira i dokumentacije, troškovima arhiviranja i pretraživanja i td. Zato je Centar za Informatiku i Elektronsko Poslovanje Privredne komore Srbije, pripremio najznačajnije elektronske servise koji, uz korišćenje digitalnog elektronskog sertifikata, olakšavaju i ubrzavaju poslovanje preduzeća.