Privredna komora Srbije

Dobrička 2, 18000 Niš, Srbija, e-mail: pknis@pks.rs

Tel: +381 18 510 999

Privreda Srbije

(oktobar 2017. godine)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije se nastavlja i u 2017. godini.
Period od početka 2017. godine beleži blagi realni rast bruto domaćeg proizvoda, rast spoljnotrgovinske razmene, nastavak fiskalne konsolidacije i pad javnog duga, očuvanje cenovne stabilnosti i apresijacija dinara, međugodišnji rast stranih direktnih investicija, pad nezaposlenosti i realan rast zarada.

Narodna banka Srbije je nastavila da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku ponovnim smanjenjem referentne kamatne stope sa 3,75 na 3,5 odsto, čime je pružena dodatna podrška kreditnoj aktivnosti i privrednom rastu, s obzirom na relativno niske inflatorne pritiske. Procenjuje se da će negativni efekti suše biti niži od očekivanih, te će po tom osnovu biti više prostora za jači rast bruto domaćeg proizvoda u drugom polugodištu 2017. godine. U svom najnovijem izveštaju  o svetskim ekonomskim izgledima za naredni srednjoročni period, MMF je zadržao stopu privrednog rasta Srbije od 3,0 i 3,5 odsto za tekuću i narednu godinu, respektivno. 

Imajući u vidu da evrozona revidira naviše stopu rasta u 2017. godini (2,1 odsto), nosioci ekonomske politike u Srbiji razmatraju potencijalne mere za unapređenje privredne aktivnosti imajući u vidu slabiji rast u prva dva kvartala od očekivanog. Ekspanzivna monetarna politika Narodne banke Srbije, u vidu smanjenja referentne kamatne stope, trebalo bi da omogući dodatni stimulans privredi, dok istovremeno Vlada Republike Srbije razmatra mogućnost za porast zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija. Takođe, relativno visok priliv stranih direktnih investicija i prelivanje viška likvidnosti iz Evropske unije trebalo bi stimulativno da deluje na privredni oporavak u tekućoj i narednoj godini.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. To predstavlja uvećanje od 0,3 procentna poena u odnosu na rast u prvom kvartalu od 1,0 odsto (revidiran naniže sa prvobitno procenjenih 1,2 odsto). Posmatrano po delatnostima, najveći doprinos rastu dali su sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila; saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane (rast od 4,4 odsto), kao i u sektor industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (rast od 2,8 odsto). S druge strane, najveći pad je zabeležen u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva od 10 odsto, kao i u sektoru građevinarstva (2,8 odsto). Prema konačnim podacima koje je objavio RZS, privredna aktivnost u 2016. godini uvećana je za 2,8 odsto realno. 

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je nastavila trend pozitivnog rasta i u periodu januar-avgust 2017. godine, i iznosila je 22,4 mlrd evra, što predstavlja rast od 13,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Stope rasta izvoza i uvoza su u prvih osam meseci iznosile 13,4 i 13,1 odsto, respektivno. Deficit robne razmene u posmatranom periodu je iznosio 2,6 mlrd evra (rast od 11,8 odsto), a pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 79,0 odsto, što je blago uvećanje u odnosu na isti period prošle godine (78,7 odsto). Suficit u razmeni usluga, prema podacima Narodne banke Srbije, je nastavio da se uvećava i dostigao je nivo od 454,2 mln evra u prvih sedam meseca tekuće godine, što je gotovo isto u poređenju sa istim periodom 2016. godine (455,3 mln evra).

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije, što se meri napredovanjem na listi Svetske banke o lakoći poslovanja za 2017. godinu (Doing Business list).

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 Realni rast BDP

Deficit tekućeg dela platnog bilansa

Izvor: Ministarstvo finansija (*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu)

Prema poslednjim raspoloživim podacima, industrijska proizvodnja je u prvih osam meseci 2017. godine uvećana za 3,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po sektorima, u prvih osam meseci 2017. godine, prerađivačka industrija je zabeležila rast od 6,5 odsto, dok je sektor rudarstva registrovao rast od 0,8 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je pad od 8,2 odsto. Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-avgust 2017, u odnosu na isti period 2016. godine, veći je u tekućim cenama za 8,9 odsto, a u stalnim cenama za 4,2 odsto. 

Prema Anketi o radnoj snazi za drugi kvartal 2017. godine, nezaposlenost stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 11,8 odsto, što predstavlja smanjenje od 2,8 procentnih poena u odnosu na prvi kvartal. Sa druge strane, u odnosu na isti period prošle godine, nezaposlenost u Srbiji je manja za 3,4 procentna poena. Posmatrano po polnoj strukturi, stope nezaposlenosti za muškarce i žene iznose 11,0 i 12,7 odsto, respektivno. Prema geografskoj strukturi, nezaposlenost je bila najviša u Regionu Južne i Istočne Srbije (13,3 odsto), a najniža u Regionu Vojvodine (10,2 odsto). Prosečna (bruto) zarada isplaćena u avgustu 2017. godine je iznosila 65.094 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) 47.220 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine neto zarada je realno veća za 1,8 odsto. Očekuje se da se nastavi rast zarada u narednom periodu, imajući u vidu i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru koje je planirano krajem 2017. godine.

Narodna banka Srbije nastavlja aktivnosti na očuvanju cenovne stabilnosti uz targetiranje inflacije na nivou (3,0% ± 1,5 procentnih poena), uz povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečile veće dnevne oscilacije nacionalne valute (rukovođeno fluktuirajući devizni kurs). Međugodišnja inflacija je u septembru bila 3,2 odsto i predstavlja rast od 0,7 procentnih poena u odnosu na avgust. Prosečan kurs dinara prema evru je u septembru iznosio 119,2957, dok je prosečna vrednost dinara prema američkom dolaru bila 100,1282.

Neto priliv stranih direktnih investicija je u prvih sedam meseci 2017. godine iznosio 1,3 mlrd evra (rast od 12,9 odsto na međugodišnjem nivou), a projekcija je da će na godišnjem nivou dostići 1,7 mlrd evra. To bi bilo dovoljno za pokriće deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Tokom 2017. godine očekuje se dalje povećanje domaće tražnje kroz rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i rast novoodobrenih kredita stanovništvu (gotovinskih i stambenih). Takođe, najavljeni rast plata u javnom sektoru će se pozitivno odraziti na rast unutrašnje tražnje. Veća kreditna aktivnost je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa (ublažavanje monetarne politike), uz porast prihoda domaćinstava. U prvoj polovini 2017. godine ubrzan je rast domaće tražnje, pre svega privatne potrošnje. U julu su krediti privredi i stanovništvu ostvarili međugodišnji rast od 5,2 odsto, prvenstveno zahvaljujući značajnom rastu kredita odobrenih stanovništvu (rast od 12,5 odsto), uz dalji oporavak kredita privredi u prethodnim mesecima (–0,3 odsto međugodišnje). Kamatne stope na nove dinarske kredite za privredu i stanovništvo su u julu iznosile 5,8 odsto i 10,5 odsto, respektivno.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Belibor, 1G

Izvor: Bloomberg

Neto SDI, mlrd EUR

Konsolidovani budžetski deficit, u % BDP

Izvor: Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
 
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
(septembar 2017. godine)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije se nastavlja i u 2017. godini. 

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP Srbije u drugom kvartalu 2017. godine je iznosio 1,3% u odnosu na isti kvartal 2016. godine. To predstavlja uvećanje od 0,3 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal kada je ostvaren rast od 1,0% (revidiran naniže sa prvobitno procenjenog na 1,2%). Najznačajniji rast bruto dodate vrednosti u periodu april-jun 2017. godine, zabeležen je u zbirnoj kategoriji Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila; Saobraćaj i skladištenje i Usluge smeštaja i ishrane (rast od 4,4%), a najveći pad je registrovan u Poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (-10,0%). 

Nakon završene sedme revizije stend-baj aranžmana Republike Srbije sa MMF, Izvršni odbor u Vašingtonu je u svom izveštaju naveo da je realni rast BDP iznad pretkriznog perioda, da su snažni prihodni pokazatelji podržali fiskalnu konsolidaciju, poslovno okruženje je ojačano, ali je i dalje neophodan progres u implementaciji strukturnih reformi. Doneta je odluka da se vrednost raspoloživih sredstava fonda Srbiji poveća na 918,5 mln evra, ali je Vlada Republike Srbije saopštila da nema nameru da povlači odobrena sredstva. Takođe je navedeno da je inflacija u okviru cilja, tekući deficit je smanjen, a javni dug je smanjen usled manjih potreba za zaduživanjem.

I pored slabijeg rasta u prvom polugodištu, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije, kao i relevantne međunarodne finansijske institucije, očekuju da će realni rast BDP u 2017. godini ostati na prethodnoj proceni od 3,0%, a u naredne dve godine će se ubrzati. Ipak, pojedine komercijalne banke u Srbiji smatraju da usled slabijeg rasta privrede u prva dva kvartala tekuće godine, rast ovogodišnjeg BDP se može očekivati na nivou od 2,5%. Ekonomski analitičari smatraju da su ekonomske performanse u prvom polugodištu bile pod uticajem vremenskih prilika, a da se u drugoj polovini godine očekuje ubrzanje rasta zasnovano na makroekonomskoj stabilnosti, oporavku tražnje i unapređenju poslovnog ambijenta. Sumnju u ostvarenje privrednog rasta su izrazili i pojedini predstavnici vlasti, ali je Ministarstvo privrede saopštilo da će određeni infrastrukturni projekti biti pokrenuti ranije, kako bi dali podršku planiranom rastu.

Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-jul 2017. godine, u odnosu na isti period 2016. godine, veći je u tekućim cenama za 9,1%, a u stalnim cenama za 4,1%. Tokom 2017. godine očekuje se dalje povećanje domaće tražnje kroz rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i rast novoodobrenih kredita stanovništvu. Takođe, najavljeni rast plata u javnom sektoru će se pozitivno odraziti na rast unutrašnje tražnje. Veća kreditna aktivnost je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa (ublažavanje monetarne politike), uz porast prihoda domaćinstava. U junu su krediti privredi i stanovništvu ostvarili međugodišnji rast od 4,5%, prvenstveno zahvaljujući značajnom rastu kredita odobrenih stanovništvu (rast od 12,1%). Kamatne stope na nove dinarske kredite za privredu i stanovništvo su u junu iznosile 5,8% i 10,4%, respektivno.

U prvih sedam meseci tekuće godine, nastavljen je rast spoljnotrgovinskog robnog prometa, koji je iznosio 19,9 mlrd evra, što predstavlja povećanje od 13,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz, izražen u evrima, rastao je po stopi od 13,2%, blago više od uvoza koji je rastao 13,1%. Iz tog razloga došlo je do porasta deficita spoljnotrgovinske razmene za 12,7% (2,5 mlrd evra). Pokrivenost uvoza izvozom je u periodu januar-jun 2017. godine iznosila 77,7% u odnosu na 77,6% u istom periodu prošle godine. 

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije, što se meri napredovanjem na listi Svetske banke o lakoći poslovanja za 2017. godinu (Doing Business list).

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 Realni rast BDP

Deficit tekućeg dela platnog bilansa

Izvor: Ministarstvo finansija (*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu).

Prema poslednjim raspoloživim podacima, industrijska proizvodnja je u prvih sedam meseci 2017. godine uvećana za 2,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Prerađivačka industrija je zabeležila rast od 6,1%, dok je sektor energetike registrovao pad od 7,8%. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je pad od 9,2%, usled nepovoljnih vremenskih uslova u prvom kvartalu. 

Na osnovu rezultata Ankete o radnoj snazi, u drugom kvartalu 2017. godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 11,8%, i to 11,0% za muško i 12,7% za žensko stanovništvo. Nezaposlenost u drugom kvartalu je za 3,4 procentnih poena manja od nezaposlenosti u istom periodu 2016. godine. Prosečna zarada isplaćena u julu 2017. godine iznosila je 66.251 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 48.101 dinara. Neto zarada je 0,7% realno veća, a 3,9% nominalno veća, u odnosu na isti mesec prošle godine. Značajno su smanjene razlike u zaradama javnog i privatnog sektora, kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.

Narodna banka Srbije nastavlja politiku targetiranja inflacije i politiku kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa. Inflacijaje u julu 2017. godine iznosila 3,2% (bazna inflacija 2,0%), prvenstveno usled rasta cena energenata i sezonskog rasta neprerađene hrane, pri čemu se očekuje da i do kraja godine bude u okviru novog ciljnog raspona (3,0% ± 1,5 p.p). U avgustu je doneta odluka da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0%, koja nije menjana već godinu dana, uz očekivanje da se na tom nivou zadrži i u narednih nekoliko meseci.

Prosečan srednji kurs dinara prema evru je u avgustu iznosio 119,5740 dinara, a u odnosu na američki dolar 101,1923 dinara. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. U prvih šest meseci 2017. godine neto priliv stranih direktnih investicija je iznosio 991,8 mln evra, a na godišnjem nivou se očekuje SDI u iznosu od 1,7 mlrd evra (projekcija NBS je revidirana naviše), što bi trebalo da bude dovoljno za pokriće deficita tekućeg dela platnog bilansa koji se procenjuje na 1,4 mlrd evra.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Belibor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 

Neto SDI, mlrd EUR

Konsolidovani budžetski deficit, u % BDP

Izvor: Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija.
 
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 

 

Vesti

Kursna lista NBS

Newsletter

Pratite nas

  Regionalna privredna komora Niš, YouTube page LInkedIn RPK Nis@rpknis

Članarina 2017

Registrovani korisnici

FNT 2017

III Forum naprednih tehnologija

Kalendar događaja

 ◄◄ 
 ◄ 
 ►► 
 ► 
decembar 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
Niš, Serbia
Velika sala PKS - RPK Niš
Privredna komora Srbije – Regionalna privredna komora Nišavskog, Pirotskog i Topličkog [...]
Datum :  petak, 01 decembar 2017
2
No Image
Niš, Serbia
Radionica će biti održana u sali broj 8, zgrada Univerziteta u Nišu, Univerzitetski Trg broj 2
Datum :  subota, 02 decembar 2017
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
Niš, Serbia
Velika sala PKS - RPK Niš
Sednica će se održati u utorak, 12. decembra 2017. godine sa početkom u 13.00 časova u [...]
Datum :  utorak, 12 decembar 2017
13
14
Niš, Serbia
Velika sala PKS - RPK Niš
Privredna komora Srbije zajedno sa partnerima BFI i Weidinger and Partners iz Austrije, [...]
Datum :  četvrtak, 14 decembar 2017
15
16
17
18
19
20
21
Niš, Serbia
PKS - RPK Niš
Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom finansija RS, Upravom za sprečavanje [...]
Datum :  četvrtak, 21 decembar 2017
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Izdvajamo

Vodič za izvoz u Rusiju

Go to top