U okviru međunarodnog stručnog skupa - ICEST 2011, na Elektronskom fakultetu u Nišu, 1. jula 2011 održan je Okrugli sto na temu Digitalno opismenjavanje i informaciono društvo u Srbiji. Ovo je treći po redu održan Okrugli sto u organizaciji Privredne komore Srbije, Regionalne privredne komore Niš i Vojvođanskog IKT klastera koji imaju za cilj unapređenje informatičkog obrazovanja na svim nivoima, s jedne strane, i iniciranje aktivnije uloge države u stvaranju uslova za rast i razvoj ovog privrednog sektora, sa druge strane.

Dobrodošlicu na ICEST-u poželeo je Bratislav Milovanović a Okrugli sto je kao moderator vodio Vančo Litovski. Uvodna izlaganja su osvetlila širok spektar potreba i problema a teme su bile:

• Opremljenost, pristup i korišenje Interneta - Milena Stanković, Elektronski fakultet Niš,
• Inoviranje nastave Informatike - Dragan Ilić, Gimnazija Stevan Sremac, Niš,
• Mere za podsticaj razvoja IT industrije u Srbiji, Milan Šolaja, Vojvođanski IKT klaster,
• Potrebna znanja i veštine programera - Mladen Stojanović, Troxo, Niš,
• Savremeni Informacioni Sistem u kompaniji - Aleksandar Mitić, Naissus, Niš.

 Učešće u radu okruglog stola uzeli su i Katarina Markovic, predstavnica Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, Jelena Jovanović, Sekretar IT Udruženja Privredne komore Srbije, Dragan Janković, Elektronski fakultet Niš, Dragan Gejo, predstavnik Školske uprave Niš iz Ministarstva prosvete i nauke, Dejan Pavlović, Pakom Niš i td.

Diskutovano je o načinu sticanja znanja, uslovima koje pružaju škole, kao i dostupnosti Interneta i najčešće korišćenim programima i sadržajima. Važnost digitalne pismenosti u 21. veku posebno je istaknuta, proces učenja tokom školovanja i sadržaj znanja koje treba ostvariti nije zvanično prepoznat od strane Ministarstva obrazovanja i nauke, iako je Ministarstvo za informaciono društvo finansiralo veliki broj računarskih učionica. Naglašeno je da nije dovoljno razvijati samo „digitalnu pismenost“ već da je neophodno poboljšati opšta znanja i njihovu primenljivost u konkretnim životnim situacijama. Veliki deo očekivanja koje imaju poslodavci, osim uobičajenog korišćenja računara, čine opšta znanja o funkcionisanju preduzeća, dobra komunikacija sa nadređenima, poslovna etika i odnosi sa poslovnim partnerima i kupcima, dobra pismena poslovna komunikacija i td.

Veliki deo problema leži u odsustvu mera koje stimulišu razvoj elektronskog poslovanje i informacionog društva. Za razliku od razvijenih zemalja mi nemamo program oslobađanja od poreza i doprinosa za proizvodnju i izvoz softvera, čak ta oblast nije ni posebno šifrirana. Istovremeno se državni organi sporo ili nikako ne uključuju u procese elektronskog poslovanja i prižanja usluga, što bi stvorilo veće domaće tržište i stimulisalo rast i razvoj IT preduzeća. Istovremeno je i mali broj preduzeća koja u svom poslovanju koriste savremene informacione sistema i koriste ih za upravljanje proizvodnjom i procesima. Prikazan je primer dobre prakse koji je započelo preduzeće Naissus iz Niša.

Na osnovu svih diskusija zaključeno je: da je neophodno nastaviti diskusiju na sledećem okruglom stolu koji će biti organizovan u Novom Sadu, da zaključci ovih okruglih stolova treba da budu dostavljeni nadležnim ministarstvima i državnim organima, da obrazovni program treba inovirati a ne stalno „reformisati“, da država treba da uvede mere za stimulaciju IT preduzeća po ugledu na uspešne svetske modele, da državne institucije i zvaničnici treba da povećanim korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju osavremene svoj rad i prošire prostor za razvoj IT preduzeća.

Sledeći okrugli sto na ove teme biće organizovan u Novom Sadu tokom septembra ove godine.