25. novembra u Maloj sali RPK Niš održan je sastanak u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM), Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS) i Regionalne privredne komore Niš. Cilj ovog sastanka je bio da se putem usmerenog razgovora identifikuju specifični problemi i administrativne prepreke sa kojima se svakodnevno suočavaju u poslovanju kompanije iz niškog regiona, kao i definisanje mogućih rešenja kako bi se te prepreke otklonile.

Ovaj sastanak je deo šireg projekta "Jačanje glasa biznisa" koji Srpska asocijacija menadžera sprovodi u Srbiji u tri odabrana grada: Nišu, Požarevcu i Valjevu, a rezultati ovih razgovora biće prezentovani na okruglim stolovima koji će biti organizovani u Beogradu sledeće godine. Cilj ovog projekta je da se ukaže na probleme i prepreke sa kojima se suočavaju privrednici van Beograda i da se u dijalogu sa predstavnicima Vlade Srbije, predoče moguća rešenja. Takođe, cilj ovog projekta je i jačanje kapaciteta srpske poslovne zajednice radi što efikasnijeg i aktivnijeg učešća u procesu donošenja zakonodavnih rešenja. Poslovni ljudi iz Niša, Požarevca i Valjeva će svojim učešćem u ovom projektu imati prilike da daju svoj doprinos ostvarivanju ciljeva ovog projekta.

Poziv je bio upućen predstavnicima manjeg broja preduzeća iz različitih privrednih grana kako bi oni  adekvatno predstavili probleme i potrebe poslovne zajednice.
Posle uvodnog izlaganja g-đe Maje Piščević, izvršnog direktora i predsednika Upravnog odbora SAM, koja je ukratko objasnila nameru SAM I CLDS, reč je dobio profesor Boris Begović, predsednik CLDS. On je objašnjavajući aktivnosti ove dve organizacije i ono šta bi sve trebalo da se desi u narednom periodu, raspravu započeo o javnim finansijama i zatražio od prisutnih da se svako iz svog ugla osvrne na ovu temu.

Od prisutnih privrdnika i predstavnika poslovnih udruženja, prvi za reč se javio g-din Boban Janković, direktor ‘’Reciklaže Jug’’. On se odmah osvrnuo na rad državnih organa i institucija i predložio da se ovakvi projekti prvo rade sa njima, jer smatra da mnogim njihovim predstavnicima nije jasno da je naša država, zapravo država privatnog i državnog kapitala, a da je društveni sektor odavno nestao. G-din Begović je odmah reagovao da je država takva kakva je, ali osnovna ideja ovog projekta je da se ne bavimo državom i njenim organima i pojedincima, nego da pokušamo da ‘’pritisnemo’’ pojedince koji rade na zakonskoj regulativi, koji dakle rade na organizaciji države i  njenih službi.

Slobodan Marković, direktor vodoprivrednog preduzeća ‘’Erozija’’ je zatim uzeo reč i odmah se osvrnuo na poresku upravu koja praktično unapred naplaćuje PDV po ispostavljenoj fakturi, a ne nakon realizovane naplate roba ili usluga. Smatra da je to veliki problem.
Zatim se javio g-din Nebojša Trajković, vlasnik preduzeća ‘’Euromiteks’’. On se najviše zadržao na efikasnosti rada inspekcijskih službi i radu gradske uprave. Smatra da je broj službi veoma glomazan i da zbog toga preduzeća gube dragoceno vreme na najobičniju dokumentaciju.
Vlasnik preduzeća ‘’Logik’’, Veljko Radovanović je ukazao na masu propisa koji usporavaju svakodnevni rad preduzeća. Kao primer je izneo mogućnost da se na jednom šalteru na kome se izdaje  Izvod iz matične knjige rođenih izdaje i uverenje o državljanstvu, ali i ostala dokumenta. Smatra da se u eri kada informacione tehnologije omogućavaju brz pristup podacima potpuno nepotrebno gubi vreme na administrativne radnje.

G-din Čeda Vasić, vlasnik apotekarske ustanove ‘’Dona Farm’’ iz Niša, je podsetio na projekat ‘’Giljotina propisa’’ koji je sublimirao na jednom mestu sve propise i analize i podsetio da je i tamo uočen problem, a to je da se apotekarske ustanove i dalje vode u Trgovinskom sudu, a ne u APR-u, kao ostala društva i da je pre tri godine na to bilo ukazano, ali da se ništa do danas nije promenilo. Smatra da apotekarske ustanove zbog toga trpe veliku štetu, jer im se stalno pojavljuju troškovi na ime taksi, koje one ne bi imale, ako bi prešle pod okrilje APR.

G-din Begović se zahvalio na ovom primeru g-dinu Vasiću i njegov primer izdvojio kao pravu svrhu ovog sastanka.
Zatim se za reč javio g-din Dragoslav Pavlović, vlasnik ‘’Eurolifta’’. Smatra da u privredi ima puno problema, a glavni problem je taj što misli da privreda nema nikakav uticaj na Vladu RS. On smatra da ima preveliki broj organizacija i udruženja koja se bave istim pitanjima i misli da je to apsolutno nepotrebno. Dalje ističe da mala i srednja preduzeća imaju problem sa sudovima, jer u najvećem broju slučajeva oštećene firme nemaju mehanizam naplate svojih potraživanja. Sledeći problem na koji ukazuje je da je država preskupa, da je administrativni aparat isuviše glomazan i da zaposleni u najvećem broju slučajeva ne znaju šta treba da rade. Takođe se osvrnuo i na sivu ekonomiju uz konstataciju da kada bi država smanjila poreze i doprinose iz i na zarade radnika, da bi mnogi poslodavci svoje zaposlene iz sive ekonomije uveli u redovnu i da ne bi bilo manje para u budžetu RS. Na taj način bi bio daleko veći broj redovno zaposlenih ljudi koji bi svakako imali i veće zarade. Takođe je podržao predlog prethodnih diskutanata da se PDV plaća nakon realizovane naplate. Pavlović se osvrnuo i na bankarski sistem i smatra da smo mi izgubili naš bankarski sistem, da je on sada u rukama stranih banaka, a da je cena toga previsoke kamate i da naša privreda nema snage da to izdrži.
Nakon kraće polemike oko toga šta stvarno ove dve organizacije mogu da učine i koji je to domen kojim bi današnji skup trebalo da se bavi, javio se za reč profesor Begović i predložio da čuje stavove privrednika o Zakonu o javnim nabavkama.
Zatim se ponovo javio g-din Pavlović i rekao da se zakon u 90% slučajeva ne poštuje. On je istakao da u tom segmentu nema pravne sigurnosti i potkrepio to primerom.
Tamara Jovanović, suvlasnik i izvršni direktor preduzeća ‘’Tagor Elektonik’’ je istakla da ima pozitivnih pomaka u poboljšanju administrativnih mera i izrazila optimizam da se mikro koracima mogu napraviti poboljšanja koja mogu unaprediti rad i rezultate. Iz domena radnih odnosa, primetila je da nema razloga da se prijave radnika za zdravstveno osiguranje ne rade elektronskim putem.
Na kraju se javio ponovo profesor Begović i na opažanje većine prisutnih da se za kratko vreme desio veći broj sastanaka na istu temu, istakao da uopšte ne smeta što je više organizacija radilo na iste ili slične teme i da će se na kraju videti koja organizacija je napravila najbolji rezultat. Rekao je da su sva zapažanja privrednika zabeležena i da će ući u završna dokumenta koja se odnose na analizu postojećih stanja. Takođe biće jasno istaknute posledice koje će imati privreda naše zemlje, ako se postojeće stanje ne promeni. To će biti prezentovano na konferenciji za štampu i sve će biti publikovano u štampi i novinama koje čita elita ove zemlje. Ti dokumenti će poslužiti za pisanje predloga šta bi trebalo da se promeni u zakonskim, a šta u podzakonskim aktima. Moraju dakle da se koncipiraju zahtevi koji moraju da budu dobro obrazloženi da onaj od koga se traži da se ispune ti zahtevi, shvati koja je njegova korist od toga.
Sledeća faza je pravljenje finalnih dokumenata koji će biti osnov za sazivanje konferencije u Beogradu gde će biti veliki broj predstavnika vlasti, kao i predsednik Republike.
Sa ovom konstatacijom i sa isticanjem onoga šta je sve do sada urađeno od strane SAM i CLDS iz Beograda, opšti je utisak da su ove organizacije na pravom putu da sublimiraju najznačajnije probleme privrednika koje oni imaju u svom tekućem poslovanju i da predloge za njihovo rešenje upute onima čija je to nadležnost i od kojih se očekuje uspešna realizacija tih problema.